Klenić

(Leuciscus leuciscus)

Klenić ima zaokruženo telo i mala, ispupčena usta. Glava i leđa su mu tamno plave boje, a sa strane ima sjajnu srebrnkastu boju sa brojnim tamnim linijama koje prate smer krljušti. Stomačna i analna peraja su bela, prošarana svetlo crvenom, a leđna i grudna su na krajevima crna. Leđno peraje ima samo sedam žbica a repno peraje je snažno rascepljeno. Naraste maksimalno do 40cm , a maksimalna težina je 1kg. Može da živi do 16 godina. Godišnje poraste dvostruko, pa klenić od jedne godine ima 25gr, od dve godine 50gr, od tri godine 100gr i od četiri 200gr. Nastanjen je u rekama i potocima Evrope, severno od Alpa, kao i u Aziji. Najviše je prisutan u Francuskoj i Nemačkoj, ali se proširio do Irske, gde se koristi kao riba-mamac. Preferira vodu od 6.0 do 8.0 pH, a idealni raspon temperature je od 4 do 20ºC. Voli čiste potoke, plivajući preko šljunkovitog dna dubokih mirnih voda zimi, a blizu površine leti. Iako je tipična slatkovodna riba zna ući u braktične vode na istoku Baltičkog mora. Živahna je i aktivna riba, rado se skriva iza kamenja, zimi boravi u dubljim vodama. Hrani se crvima, insektima, larvama insekata, puževima i retko biljkama.
Mresti se od marta do maja i tada ženka položi oko 30.000 jajašaca ikre, koja se lepe na vodeno bilje, potopljene panjeve i kamenje. Pretpostavlja se da se klenić mresti u nekoliko navrata i to najpre najstariji primerci. Polno je zreo sa 3 godine..
 

Mamci i pribor za lov:

Klenić prihvata sve vrste hrane kojom se hrane i bodorke. Hleb, uključujući i hlebnu pastu, koricu, ružu ili lopticu je isto toliko popularno kao i žito ili konoplja posebno u zimskim mesecima kada insekata nema. Veliki broj ribara koristi zrnevlje konoplje kao primamu, a zreo plod zove kao mamac na udici. Leti, mesni crvići, stjenice i vodeni račići i crvići mogu se koristiti kao mamci. Sa živim mamcima uvijek treba eksperimentisati, uvek pogledajte oko vode kojih insekata ima. Velika je verovatnoća da se riba na njih već navikla i da ćete sa njima imati najveći uspjeh. Na prostranim rijekama, gdje je struja jaka i tok dubok, vagler ili klizeći plovak čine dobar izbor. Pribor mora biti fin. Štap dug od 3,5 do 4 m, plovak što lakši, ali da omogući dovoljno zabacivanje. Udice veličine 18 do 20, najlon debljine do 0,18 mm nosivosti 0,9 kg. Kao podvez koristite najlon nosivosti od 0,45 do 0,70 kg. U toku pecanja treba menjati dubinu, jer se jato neprekidno kreće. Mamac je mesni crvić, a sa njime i prihranjujte mesto svaki put kad zabacite rasipanjem male količine mesnih crvića. U plitkim rijekama, posebno gde je voda čista, mora se voditi računa da vas riba ne vidi. Najbolje je oprezno prići vodi i uočiti jato. Odaberite pogodno mesto za pecanje. Ne bi bilo loše da je ono skriveno iza obalnog bilja, kako vas ribe ne bi videle. Kao primamu raspite jednu šaku mesnih crvića. Ukoliko ulazite u vodu, nije loše da o bok vežete platnenu kesu sa dve, tri rupice. U kesu stavite crviće, koji će se malo po malo rasipati u vodu, primamljujući ribu. Zabacujte udicu nizvodno. Vodena struja će omogućiti titranje mamca u vodi. Najefikasniji metod ribolova kljenića u plitkim vodama je pecanje na crva bez imalo olova. Zabacite uzvodno mamac, koji će se pod uticajem struje jednostavno kotrljati nizvodno i pokretima mamiti ribu. Ugrizi se manifestuju kao blago zatezanje najlona, a ponekad i po trzaju vrha. Vešt ribolovac bi trebalo da upeca svaku treću ribu koja trzne.
 

Pecanje mušicom je najinteresantniji način ribolova klenića. On je primenjiv na manjim potocima i brzim rekama. Svaka sitna mušica se može iskoristiti, ali je dobro uvek pogledati koji se insekti nalaze oko vode i pronaći najsličniju imitaciju. Može se zabacivati i uzvodno i nizvodno. Koristi se i mokra i suva mušica ravnopravno, ali neki pecaroši vole da zakače i jednog mesnog crvića. Obratite pažnju da se oko klenića obično mogu naći i klenovi. Njih ćete razlikovati po konveksnom dorzalnom peraju koje je kod klenića konkavno. Koriste se iste mušice kao i kod pecanja klenova. Kada nemate pri sebi veštačkih mušica, koristite one prave iz prirode oko vas. Klenić najradije uzima skakavce, popce, sve vrste muva i leteće mrave, jer su mu oni i prirodna hrana. Prezentacija mamca je bitna pa mora biti prirodna. Ovakve mušice padaju na površinu vode sa grana drveća ili iz rojeva koje se roje iznad površine vode. Uvek tražite takva mesta jer se na njima i skupljaju jata klenića kako bi se hranila.