Bodorka

(Rutilus rutilus)

Bojom i oblikom, bodorka znatno varira od vode do vode. Jedna je krajnost da može biti gotovo zlatne boje što je dosta retko, a druga je da je jarko srebrna. Zlatna boja se susreće kod većih riba nastanjenih u šljunkarama, dok su ostale uglavnom srebrnaste boje. Leđa su obično plavozelenkasta, bokovi mogu biti tamno smeđi, a trbuh je beo. Donja peraja mogu biti od žućkastih nijansi pa do jarko crvenih, u zavisnosti od temperature vode koju nastanjuje. Zbog toga se često može pomešati sa crvenperkom. Leđno i repno peraje su crvenkastosmeđe. Leđno peraje se nalazi tačno iznad trbušnog. Ono što je karakteristično za bodorku je oko žute boje sa crnom tačkom u sredini, pa se otuda često zove i žutooka i zlatooka. Može da dostigne težinu do 1kg, mada se 600g smatra kapitalnim primerkom. Prosečna lovna težina je mnogo manja. Bodorka se često ukršta sa crvenperkom, deverikom i beovicom pa otuda nastaju ribe mešanci, i teško ih je razlikovati. Nastanjuje sve slatkovodne vode, a opstaje čak i u slabije slanim vodama. Ima je u skoro svim vodama dunavskog sliva. Nema je u brzim tokovima. Kreće se u gustim jatima među kojima ima primeraka svih uzrasta. Ljubitelj je sporih tokova sa puno podvodnog i priobalnog rastinja. U proleće, posle topljenja leda, drži se samo obale i u rekama i u jezerima. Za vreme letnjih vrućina traži dublja mesta ili se zavlači u podlokane obale i korenje drveća. Travnate terene ne voli, pa se nalazi na čistinama između njih. Bodorka voli peskovito dno i, za razliku od crvenperke, nalazi se na 20ak cm od dna. Glavna hrana bodorke su vodeno bilje i larve raznih insekata. Mresti se od aprila do juna, kada ženka polaže i do 100000 jaja. Polnu zrelost stiču sa tri godine.

Mamci i pribor za lov:

Bodorku treba loviti na mestu sa čvrstim dnom i pristojnom dubinom, bogatom travnatim lejama. Kada prilazite vodi i sve vreme lova budite tihi bez mnogo kretanja i tupkanja. Vrlo je osetljiva na zvucne vibracije i sumljive senke, i tada brzo napušta mesto jer je vrlo plašljiva i oprezna riba. Uz odgovarajući mamac bodorka se može pecati tokom cele godine. Lovi se i noću. Osetljiva je na promenu vremena, pa se uzavisnosti od te promene može nalaziti pri dnu, na sredini ili pri samom vrhu vodene površine. Provereno je da pred promenu vremena ne grize. Najčešće se lovi na mesnog crvića. Sem ovog mamca, odlična je i crvena glista, ruža od belog hleba, mamac od sojinog brašna, ali su ovi mamci nesigurni jer ih okolna sitna riba brzo skine, dok je sa proleća najefikasniji mamac kuvana pšenica. Nije potrebna neka posebna hrana da bi smo je zadržali na mestu lova, dovoljno je pomešati stari hleb sa koncentratom za piliće, uz dodatak šaku-dve mlevenog prženog suncokreta, malo prženog semena konoplje tucanog u avanu, dodati miris anisa ili vanile, ovo dobro umesiti, napraviti kugle veličine pesnice, i bacati ih na mesto pecanja. Ako želite da hrana bude jača ubacite jednu do dve šake crvića koje umešate u hranu. Teleskopski štap bar od 4 m, ili duži, najlonski konac debljine od 0,10 do 0,14 mm, lak plovak vretenastog oblika koji se lako potapa. Bodorka ne trpi otpor, čim ga oseti ostavlja mamac i odlazi. Prilaz mamcu joj je brz i nervozan, pa zato treba biti oprezan i brz na kontri. Plovak opteretiti tako da iz vode viri samo antena i obeleženi vrh plovka. Mamac treba da bude pri samom dnu.