Beovica

(Alburnus alburnus)

Beovicu još nazivaju i uklija, kaugler, klija i keder. Naseljava gotovo sve vode Evrope izuzev severnog dela kontinenta. Živi u rekama, kanalima i jezerima sa čistijom vodom, ali se drži van glavnog toka, preferira rukavce i mirnije delove vode. Leđa su joj sivo-plavkasta ili zelenkasto-plavkasta, bokovi i trbuh srebrnasto sjajni, dok su peraja sivkasta. Krljušt joj je vrlo osetljiva i lako spada. Obično naraste od 10-20cm, krupniji primerci su "teški" oko 35g, mada se vrlo retko mogu uloviti beovice težine do 80g. Glava joj je mala, a usta blago iskošena nagore zbog načina ishrane, jer se hrani insekti i larvama sa površine vode, pa se najčešće i nalazi u površinskim slojevima vode. Kreće se u većim jatima. Mresti se u maju i junu u plitkoj vodi, kada ženka polaže lepljiva jaja na kamenje i druge predmete u vodi, i to obično od 3000-10000 jaja. U vodama u kojima nema puno predatora, često se i prenamnože. Beovica je inače veoma važna karika u lancu grabljivih riba, ali i vodenih ptica.

Mamci i pribor za lov:

Sitna beovica se najcešce lovi čerencem. U zavisnosti od terena i prilika na vodi u lovu beovice mogu se primeniti svi takmičarski metodi. Za ribolov ove vrste ribe potrebni su štapovi izuzetne mekoce, dužine 2 do 11 m, akcije 35 do 130g, predvideni za ribu težine do 1,5 kg. U načelu, najbrže i najlakše se love kratkim do srednje dugim direkt štapovima (1 - 5 m). Tipičan kederski sistem izraden je od vrlo finog najlona. Najlon debljine od 0,05 do 0,08 omogućuje najizazovnije pokrete mamca zakačenog na udicu 20 - 26. Valja napomenuti da je dužina predveza srazmerna brzini ribolova. Što kederi cešce trzaju to je moguce koristiti kraci predvez. Ponekad je i 6 cm sasvim dovoljno, dok je 10 cm maksimalno. Mamci su komadići gliste, sitniji crvi, hleb. U vecini slucajeva primama je osnova za svaki dobar rezultat. Osnovni smisao primamljivanja je da privuče ribu i zadrži je na jednom mjestu gdje pecamo. Umeće je hraniti toliko koliko je potrebno da riba ostane na mjestu, a da se pritom ne prejede ili prateći hranu ode van domašaja pribora. Kada krenete u potragu za beovicama potražite prvo osuncanu površinu vode. Jata beovica su lako vidljiva jer je ovo riba površine vode. Čak i zimi, jata su aktivna i na prvi zrak sunca se pojavljuju na površini. Kada se približite vodi i odredite mjesto ribolova, navlažite primamu koliko god možete. Kada je bacite, trebalo bi da pravi finu maglu u vodi koja dugo traje. Praktično, raspadanje treba da počne čim bacite primamu u vodu. Najbolje su primame žute i bijele boje. Čist hljeb je toliko dobra primama da ćete kada bacite koricu hljeba u vodu, primjetiti jato beovica kako se bore za gric.
Pribor treba da montirate tako da nakon zabacaja, mamac što duže ostane na samoj površini i da polako tone ka sredini vode. Na dnu ne ocekujte da ima bilo kakvih beovica. Vodu neprestano mutite dodavanjem primame. Zabacujte uvijek na isto mesto i vadićete ribicu za ribicom. Ovakvo pecanje je možda najbliže sportskom ribolovu. Ne očekujte da ćete u jednom trenutku moći da pecate na više od jednog štapa. Ugriz beovice je brz i odlučan. Ukoliko vam plovak tone polako, znajte da je u pitanju jato sitnih beovica napalo vaš mamac. Beovica se smatra ubedljivo najboljim mamcem (kederom) za lov grabljivica poput štuke, smuđa, bandara...