Belica

(Leucaspius delineatus)

Belicu mnogi ribolovci mešaju sa beovicom (uklijom, kauglerom, kederom), ali ako se pažljivo posmatraju mogu se uočiti razlike. Belica je primetno manja od beovice. Bočna linija nije puna i prekida se najdalje od 12-13 krljušti iza glave. Peraja su joj bezbojna, i njena boja uglavnom zavisi od dna i vode u kojoj boravi. Rečna belica je dosta svetlija od jezerske. Ledja su obično blago zelenkasta ili žućkasta. Bokovi su srebrnasto beli sa prugicama jarko srebrnasto-plave boje. Telo je izduženog oblika i prekriveno sitnom srebrnastom krljušti koja lako otpada. Prosečna dužina je 6-8cm, a maksimalno naraste do 12cm. Belica je sitna, jatna riba, živi u jezerima, kanalima i rekama sa sporim ravničarskim tokom, i uglavnom se drži površinskog dela vode. U našoj zemlji pretežno naseljava nizijske vode, a ima je i u Srednjoj i Istočnoj Evropi. Mresti se leti, a polnu zrelost dostiže u drugoj godini života.

Mamci i pribor za lov:

Belica nema nikakav privredni značaj i vrlo se retko namenski lovi, i to pre svega jer može dobro poslužiti kao mamac za lov grabljivica. Belica je veoma proždrljiva, hrani se ogromnim količinama planktona. Grabi bukvalno sve što padne na vodu. Kao mamac možemo koristiti sve što nam padne pod ruku, čak i parče vunenog konca ili kuglicu stiropora, najbolje na hleb ili crviće. Lov belice je odlična škola za početnike. Zahteva nežan pribor, laganu pecaljku dužine 3-4m, vrlo tanak najlon 0.10-0.16mm i sitne udice.