Bandar

(Perca fluviatilis)

Životni vek i brzina rasta grgeča umnogome zavise od uslova staništa u kome živi. Najviše trenutno stabilno stanište grgeča kod nas je Vlasinsko jezero. Pri dužini od 4-7mm hrane se račićima i planktonima. Pri dužini od 40-50mm prelazi polako na ishranu sitnim beskičmenjacima faune dna: larve insekata, pretežno komaraca, tubifeks. Dostizanjem dužine od 13-15 cm grgeči se hrane ribama. Početkom leta, pri veličini od oko 5 cm, vraća se u priobalje ili na dno do dubine od oko 3m i prelazi na ishranu faune dna. Tu boravi do kasne jeseni, kad sa padom temperature polako odlaze ka dubinama gde će prezimiti. Preživljavanje zavisi od uspeha u ishrani tokom prve godine života. Odrasli grgeči su često usamljeni, ali u mladosti love plen i kao jatni predatori. Njihova brzina plivanja i ubrzanje nisu impozantni, te im pojedinačno većina riba lako umakne, ali mogu da koriste kolektivni lov u jatu, kad ono što promakne jednome može naleteti sledećem lovcu. Love isključivo danju, najviše u zoru i sumrak, ali i preko dana, zavisno od potrebe za hranom i mogućnosti zadovoljenja, tj. količine dostupne hrane. Noć provode u plitkoj priobalnoj vodi na dnu, potpuno neaktivni. Grgeč je u mladosti izdužen. S godinama mu visina tela raste. Kolorit je kod našeg grgeča u osnovi zelenkasto zućkast, sa vertikalnim crnim prugama (od 5 do 8) duž bokova tela. Nijanse boje tela, broj i debljina pruga mogu varirati i u okviru istog staništa. U našem podneblju, životni vek grgeča varira od populacije do populacije. U pojedinim populacijama njihov životni vek jedva da pređe 6-7 godina. Ipak ima populacija u kojima se mogu sresti i mnogo stariji. Vreme mresta je od marta do aprila.  

Mamci i pribor za lov:

Na tekućim vodama bandari su obično na šljunkovitom dnu, a na jezerima, ritovima i barama, najradije zaposedaju podvodna uzvišenja s razlogom nazvana „grgečkim brežuljcima“. Tu na padinama tih brežuljaka bandar strpljivo čeka svoj plen. Tamo gde je stajaća voda obrasla trskom i na podvodnim livadama zalaze i na dubine i od 10-15m. Za lov bandara koristite fini pribor. Najlon ne treba da je deblji od 0.30mm, a udice od 16-12. Podjednako uspešno na mirnim vodama, možete koristiti plovak ili dubinski lov, a za krupnije primerke upotrebite varalice uz laganu vuču. Sitniji bandari zagrizu i crviće naročito crveno obojene, a krupniji grozd crvića, naročito ako je neki od crvića na udici živ. Kao mamci se najčesće koriste tanka crvena ili rosna glista, puž golać, punoglavac, sasvim sitna ribica ili žabica, komadići riba i meso raka. Na sitnije kedere se mogu dobiti veći primerci. Najpoželjniji keder je pucavac koji se lovi uglavnom samo pomoću čerenca, a mogu poslužiti i sitnija crvenperka i bodorka. Mamac treba postaviti tek malo iznad dna, i tada se mogu očekivati krupniji primerci. Za vreme letnjih vrućina bandar se sa uspehom može loviti na prirodne i veštačke mušice.